LJUBLJANA
Prestonicu Slovenije nije teško zavoleti. Kako se uđe u Ljubljanu, tako bivamo impresionirani njenom lepotom, preciznije starim i uređenim zgradama, muzejima, ulicama, parkovima i šetalištem pored reke Ljubljanice.
Emona, Laibach ili Ljubljana, nazovi je kako ti je volja, grad je sa samo 300.000 stanovnika i nalazi se u srcu Slovenije. Za Ljubljanu turisti iz celog sveta kažu da je uz Tbilisi u Gruziji najskriveniji dragulj Evrope.
Iako je centar grada mali naspram drugih evropskih prestonica, u njemu je sve kompaktno, šaroliko, instagramski lepo i spakovano do te mere da ti je jedan dan sasvim dovoljan da ga obiđeš. I zauvek zavoliš i samim tim, iznova mu se vraćaš.
Glavni simbol Ljubljane je zmaj. Legenda kaže da je na tom mestu grčke mitske junake Argonaute napalo čudovište iz jezera, koje je potom ubio Jazon. Čudovište je vremenom dobilo naziv Ljubljanski zmaj i nalazi se na mostu u srcu grada.
Glavne turističke atrakcije o kojima ćeš svakako slušati priče tokom boravka u Ljubljani su most Tromostovje, Prešernov trg, Ljubljanski dvorac s kojeg se pruža fantastičan pogled na grad, Trubarjeva cesta, kao i park Tivoli. Ako neki grad na brdovitom Balkanu ima svoj skriveni svet, onda je to sigurno Ljubljana.
SKRIVENI SVET LJUBLJANE
Pravac u zatvor!
U Ljubljani se nalazi stari vojni zatvor čija je unutrašnjost u međuvremenu prekrivena umetničkim delima. Da ćeš znati da si u zatvoru, primetićeš, jasno, po rešetkama u unutrašnjosti koje domaćin namerno nije skidao.
U zatvoru Celici nekada su živeli politički i vojni zatvorenici, a danas ta građevina predstavlja pravi skriveni dragulj Ljubljane. I ne samo što je obasjana umetnošću, već je deo zatvora sada i hostel, ali i mesto sa sjajnim živim svirkama.
Destinacija: Metelkova
Ulica Metelkova ni po čemu nije obična ulica. Na samo desetak minuta peške od centra i recimo, Trubarjeve ceste, nalazi se ušuškani dragulj grada gde umetnost na sve načine diše punim plućima. Deluje kao da je svet za sebe, distrikt koji ne možeš da vidiš golim okom osim ako priđeš obližnjem muzeju u istoj ulici i zakoračiš pedesetak metara dublje u dvorište.
Umetnički kvart Metelkova bio je posle proglašenja nezavisnosti Slovenije od Jugoslavije predviđen za rušenje, budući da su tu bile stare zgrade i barake, ali narod to nije dozvolio da se desi. Metelkova je postala simbol bunta umetnika i svih ljudi slobodnih umova, pa je distrikt ostavljen da “samostalno diše”.
Pored velikog broja grafita, murala i drugih oblika iskazivanja umetnosti, na ovom mestu možeš upoznati najneobičnije žitelje Ljubljane. Ponudiće ti svašta – od pića i grickalica, pa sve do cigareta i kanabisa da im se pridružiš. Isključivo na tebi je da proceniš da li ti je samo obilazak Metelkove dovoljan ili ne.
Memorijalni park
Odmah do crkve Trnovo, nalazi se prelep park u kojem se kriju biste četvorice najvažnijih impresionista u slovenačkoj istoriji - Ivana Grohara, Mateja Šternena, Riharda Jakopiča i Matije Jama.
Biste su delo slovenačkog umetnika Drage Tršara, a postavljene su u centralnom delu parka, otvorenog 2000. godine.
Ono po čemu se ovaj skriveni dragulj Ljubljane takođe ponosi je to što su pomenute biste samo uvod u otkrivanje Nacionalne galerije Slovenije koja je odmah do parka.
Posveta Džejmsu Džojsu
Čak i ako nisi vozom došao/la u Ljubljanu, nemoj da te mrzi da se prošetaš do železničke stanice koja nije daleko od centra grada. Tamo ćeš otkriti jednu spomen ploču za koju velika većina turista ne zna da postoji.
Radi se o posveti čuvenom irskom piscu Džejmsu Džojsu koji je jedne večeri u svom životu, njemu i kasnije Slovencima očito važnoj, proveo u Ljubljani, konkretno prekoputa železničke stanice. To se dogodilo 1904.godine kada je Džojs putovao Evropom sa svojom kasnijom suprugom Norom Barnakl. Plan je bio da stignu iz Ciriha u Trst i oni su se zaustavili u ljubljani misleći da se radi o italijanskom gradu.
Potom su prenoćili na klupama prekoputa stanice i kasnije je Džojs u jednom svom pismu prijatelju istakao kako mu je boravak baš na toj stanici u Ljubljanu učvrstio ljubav prema Nori. Memorijalna posveta Džojsu delo je slovenačkog skulptora Jakova Brdara.