BREDA
Let iz Beograda do Ajndhovena veoma se isplati, ne samo iz finansijskog već i iz turističkog ugla gledano.
Holandija je, kao zemlja bezbroj malih ali prelepih gradića, gotovo idealna za istraživanje i uživanje jer ne samo da ima sjajnu železnicu i vozove koji "švajcarski" stižu u minut na odrednicu, već su joj i mesta tik jedno uz drugo.
O poseti komšijskoj Belgiji recimo, da i ne pričamo. Gospodin Šengen nam je omogućio i to - da o istom trošku i letu, možemo da skoknemo do druge države (Ajndhoven - Antverpen, 90 minuta vozom za 27 evra u jednom pravcu).
S tim u vezi, moguće je jedno jutro, bilo gde u Holandiji da smo stacionirani, sednemo u voz i da za nekoliko sati, do sumraka, obiđemo bez problema i po tri grada, ali ne stihijski i trkom, već da ih baš upoznamo, popijemo piće i ručamo, diveći se svemu što je oko nas.
Jedno sletanje u Ajndhoven, meni je podrazumevalo ne samo upoznavanje sa tim interesantnim holandskim gradom, već i ostvarivanje prethodno iskonstruisanih planova da, tokom jednog boravka "međ' lalama" obiđem još neka lepa mesta.
Tako sam jedno jutro posle doručka i male šetnje po Ajndhovenu seo u voz i za manje od 40 minuta stigao u Bredu.
Vozovi iz Ajndhovena za Bredu, kao uostalom i za mesta oko nje poput Tilburga, idu na svakih dvadesetak minuta a karta je u jednom pravcu 13 evra.
SKRIVENI SVET BREDE
Ulični muzej
Od istorijski važnih momenata grada, poput oslobođenja Brede 1944.godine i posvete poljskom generalu Mačeku, do današnjih dana, Ulični muzej impresionira svojom veličinom, koloritom i uređenom fasadom.
Uz muzej, koji nije u strogom centru grada, nalazi se i groblje poljskih vojnika koji mnogi posećuju jer je impozantno i vredno za videti.
Nije loše pre dolaska do Uličnog muzeja, satkanog pre svega od murala i grafita, instalirati na telefonu aplikaciju Blind Walls Gallery koja ti omogućava da saznaš nešto više o ovoj lokaciji i njenoj važnosti za lokalno stanovništvo.
Bekstvo iz zatvora
Ko je uživao uz film “Shawshank redemption” ili kultne serije “The Wire” i “Prison break” zavoleće i samu ideju koja se krije iza ove lokacije.
Radi se o svojevrsnoj “kući straha” odnosno zatvoru u koji kad uđeš – unutra si. Nema izlaza!
Zapravo ima, ali ga moraš pronaći dok te u tome onemogućavaju po hodnicima i ćelijama drugi zatvorenici i čuvari.
Kad uđeš u zatvor, možeš sklapati paktove sa drugim zatvorenicima, dogovarati se s njima kako pobeći napolje, činiti sve ono što su radili glumci iz pominjanih hitova.
U kompleksu možeš provesti pola sata, ali i ceo dan. Sve zavisi koliko te zatvor “radi” i koliko uživaš u igri.
Napominjem da fizički kontakt odnosno tuče sa drugima, ili čuvarima naravno nisu dozvoljene, kao i da su svi zaposleni u “Prison escape” kompleksu – glumci.
Noć u manastiru
Hotel Nassau, jedan od najpoznatijih u južnom delu Holandije, nekada je bio sud pravde, a onda i manastir. Veoma važan zapravo za Bredu. Danas je nekonvencionalan i poprilično luksuzan hotel lociran u najstarijoj ulici grada.
Na prvi pogled nemaš utisak da si u nekadašnjoj kući u kojoj su živele časne sestre.
Tek kada zakoračiš malo više po hotelu, a naročito u sobama moći ćešbda se uveriš da je Hotel Nassau zaista predstavljao u prošlosti nešto značajno. Svaka soba ispisuje svoju stranicu istorije i to je vidljivo i golim okom.
Obroke u restoranu služe Tako, Miranda i tri lokalna farmera koji se kunu prilikom uvodnog susreta s tobom da ćeš kod njih probati najbolji krompir u Holandiji, a možda i u čitavoj Evropi.
Priznajem, njihova tvrdnja nije daleko od istine.
Tajna Osterhuta
Biciklistička i trim staza udaljena desetak kilometara od Brede upravo se tako i zove – “The Secrets of Oosterhout”.
Tek što zakoračiš u Mastbos šumu, koja sama po sebi krije još neke tajne koje moraš videti, nailaziš na stazu koja je dizajnirana da odgovori na najviše prohteve vodećih mauntin bajkera sveta.
Ukoliko si snalažljiva osoba i ne možeš da ukrotiš adrenalin u venama, možeš iznajmiti bicikl i krenuti stazom kojom neće svako.
S druge strane, ako ti staza od 8,2 kilometra nije na listi za upotpunjenje tog dana, i sama šetnja po Mastbos šumi, uključujući otkrivanje “tajni Osterhuta” začiniće ti boravak u Bredi. Treba naglasiti i da i na početku šume, odnosno staza, kao i na njenom kraju postoje mesta za odmor pa i nekoliko restorana.
GAUDA I EDAM
Ne moraš biti pasionirani ljubitelj sira da bi pročitao/la ili se zainteresovao/la se za ostatak ovog teksta. Ako ti kažem da je pravi turistički greh posetiti Amsterdam ili Ajndhoven a ne izdvojiti deo dana za obilazak čuvena dva gradića Gaudu i Edam, onda će ti biti jasnije o čemu se ovde zapravo radi.
Doći do Gaude, holandske, možda i evropske prestonice sira nije nimalo komplikovano. Bilo da krećeš iz Amsterdama, Roterdama, Utrehta ili Ajndhovena, na svakih petnaestak minuta imaš voz koji prolazi kroz ovo mesto. Karta je u jednom pravcu 13,50 evra, što, složićeš se, nije puno ako se setiš koliko si novca obilazeći manje atraktivna mesta davao/la u poslednje vreme, a da nisi bio/la impresioniran/a viđenim. Iz Amsterdama se recimo stiže za 50 minuta, a iz Ajndhovena za pola časa više.
Ovde su stvari potpuno drugačije. Prvo ću nekoliko redova posvetiti Gaudi, a onda i Edamu, odnosno Edam-Volendamu, kako pravilno stoji naziv ovog mesta u Holandiji. Naravno, na kraju će biti i reč-dve o skrivenim mestima za otkriti.
SKRIVENI SVET GAUDE
Pijaca sira
OK, ovo baš i nije skriveni svet, jer se sve vrti u gradiću oko sira, ali jeste dešavanje koje nije svaki dan i treba ga "ubosti". Kako siđeš iz voza i kročiš na trotorar, tako će ti biti jasno da si u carstvu sira. Ja sam toliko bio oduševljen da sam probao i da “namirišem” Gaudu verujući da je sir toliko u srcu ovih stanovnika da će mi čulo mirisa logično, odmah proraditi u pravom smeru. Nije naravno bilo baš tako, ali da od prvog trenutka boravka u Gaudi oko sebe svuda vidiš i “osećaš prisustvo” sira i tih proizvoda, toga ima na pretek.
Nešto po čemu se Gauda odlikuje u Holandiji, pa i po Evropi je čuvena “Pijaca sira” koja se održava svakog četvrtka od početka aprila do kraja avgusta. Koliko je lokalno stanovništvo posvećeno siru najbolje govori podatak da je broj onih koji su tokom pandemije koronavirusa upao u depresiju skočio za 26 odsto, samo zbog toga što oni nisu mogli da izlažu svoje proizvode na pijaci i nude čuveni sir turistima tokom proleća i leta 2020. i 2021. godine.
U Gaudi je sir svuda oko tebe i tako i treba da bude. Na svakom ćošku možeš ga probati, omirisati, kupiti, pa i porediti sa drugim sirevima. Meštani vole da su objektivni, pa pored Gaude nude i neke druge sireve, naročito za vreme Pijace sira, naravno samo zbog toga da bismo zaključili kako lokalnom siru nema premca. Obučeni su shodno tradiciji, dok prodaju sir pomalo francuski se nadvikuju i trude da svaki turista dan završi kupovinom proizvoda baš kod njih.
Pijacu sira odlikuje trgovački stisak ruke. Šta to znači? Pijaca je postavljena ispred takozvane “Vaga kuće” (“Goudse Waag”) u kojoj su trgovci vekovima unazad donosili svoj sir i prodavali ga. Bilo je tu cenkanja, svađa, pomirenja, ljubavi i mržnje zbog sira, ali se sve na kraju uvek završavalo prijateljskim stiskom ruke. Sve je počelo daleke 1395. godine, kada su trgovci donosili džakove sira na kočijama. Danas u Gaudi, kada ne kupuješ sir u prodavnici već na ulici, za njega se cenkaš dok se ne postigne konačan dogovor sa prodavcem.
Van pijace postoji mnogo lokacija u Gaudi gde imaš postavljene table na kojima piše istorijat mesta i zbog čega se sve veruje da je ovaj sir najbolji u Evropi.
A šta ako ti sir "izađe na nos"?
To će se teško dogoditi. I da ne voliš sir toliko, uživaćeš u svakom trenutku boravka ovde. Ukoliko se umoriš od šetnje i otkrivanja lokacija na kojima možeš da probaš Gaudu, imaš nekoliko lepih mesta za videti.
Tu je Sint-Jan ckrva sa autoritativno oštrim prozorima i zidinama, da je prosto nemoguće zastati pred njom i pročitati zašto je posebna za meštane. U njoj je i muzej sa besplatnom audio turom.
U centru se nalazi i “Gouda Cheese Experience”, kuća koja i oblikom i enterijerom podseća na – sir. Ulaskom u nju, prosto smo primorani da pratimo vodiča (“Gospodara sira”, kako sebe naziva) i upijamo mirise dok na nekoliko mesta po hodnicima imamo priliku i da okusimo sir.
Ljubitelji spa vikenda i odmora oduševiće se što u Gaudi ima i toga. Na manje od kilometra od centra, nalazi se “Spa Gouda” koji je osnovan daleke 1920. a obnovljen 2012. godine. Dok se opuštaš u ovom skrivenom kutku Gaude nećeš začudo moći da jedeš i sir, ali ćeš slušati naravno i tu priče o njemu. Ukoliko želiš, naravno.
Na kraju, možeš se i provozati nezaobilaznim kanalima u čamcu, diveći se pejzažu i svemu onome što okružuje Gaudu. Štaviše, kraj jednog od kanala imaš sasvim lepu, primamljivu i sređenu plažu koje se ne bi postideli ni meštani primorja po Evropi, tako da, ako dolaziš u Gaudu tokom leta, zagarantovano ti je i kupanje na Injsel reci.
Ulica koja ne voli fiziku
Glavni razlog zašto je reportaža o Gaudi “upala” u moj “skriveni svet” je Looierspoort ulica. U njoj se nalazi nekoliko kuća zidanih pod neverovatnim uglom, gotovo prkoseći zakonima fizike. Meštani su, obuzeti sirom, očito zaboravili da istaknu i ovu ulicu na spisak mamaca za turiste, a ona to zaslužuje.
Ne samo što je raj za pravljenje Instagram slika, već ova ulica prepuna visokih, a uskih kuća ima i jedno sokače u kojem je razmak između objekata tek toliki da možeš da raširiš ruke i dodirnućeš oba. Širine sokačeta gotovo i da nema.
Trg koji tone
Zapravo ceo taj deo mesta polako ali sigurno nestaje pod vodom, a da se to naravno ni ne vidi golim okom. Turfmarkt svake godine potone tri milimetra što je za ovaj, 700 godina star grad veoma alarmantan podatak.
Kraj Turfmarkta postoji kanal čija se voda u njemu kad je kiša bukvalno preliva po ulicama. Ne treba ni zamisliti na šta bi Gauda ličila u slučaju ozbiljne poplave.
SKRIVENI SVET EDAMA
U odnosu na Gaudu, Edam se nalazi u malo severnijem delu Holandije. Drugi kandidat za najbolji sir ove zemlje, možda i Evrope, još je bliži iz Amsterdama. Do Edam-Volendama ne ide se vozom, ali može autobusom i to linijama 110, 314 i 316. Putuje se oko 35 minuta, postoji nekoliko polazaka na sat vremena, a karta nije više od 5 evra. Autobuska stanica nalazi se na rečnoj strani železničke stanice u Amsterdamu.
Obići Gaudu a zapostaviti Edam nikako ne ide. Ako držimo do objektivnosti i ujednačenog tretmana, pritom i ocenjujemo u sebi kvalitet Gaude, onda se mora posetiti i Edam. Kojem je vremenom pripojen komšijski Volendam, pa se sad gradić tako zove.
I Edam-Volendam je lociran na kanalima, samo u odnosu na Gaudu “nema nameru” da tone. Pored toga što ga je moguće obići takođe čamcem, Edam treba otkriti i zbog još nečeg, osim sira.
Edam-Volendam je naime jedno od najposvećenijih katoličkih mesta u Holandiji. Njihovi žitelji veliki su vernici koji izuzetno drže do tradicije, pa u gradiću nećeš toliko imati utisak da si u 21. veku.
Više od sira
Holanđani za Edam-Volendam kažu da je grad u kojem je život nešto više od sira. Iako je Gauda posećenija i poznatija za turiste, Edam je privlačniji zbog lepših trgova, ulica, kanala i kao što sam spomenuo, tradicionalnog načina života njegovih žitelja.
U Edamu su takođe na svakom koraku sirevi upakovani u karakteristične crvene celofane i za nijansu su povoljniji od onih u Gaudi. Žitelji ovog mesta u očekivanom rivalitetu sa meštanima Gaude vole da kažu da je njihov sir prvi počeo da se izvozi i da je ceo svet prvo čuo za Edam a onda i za Gaudu. Što ruku na srce, jeste istina.
U Edamu postoje dva muzeja sira kao i “radionica” u koju kad kročiš u nju, možeš da vidiš kako se sir sprema na tradicionalno holandski način. Tu ćeš saznati i da je Edam uz Amsterdam i Enkhuizen bio najpoznatije trgovačko mesto u Holandiji sve do kraja 17. veka.
Svake srede u julu i avgustu u Edamu je pijaca centar mesta, a neretko se dešava da se prodavci kući vraćaju bez ijedne kriške sira koliko sve ode u ruke. Kraj pijace se, poput one u Gaudi, i ovde nalazi jedna “Vaga kuća” u kojoj možeš čuti sve o istorijatu sira.
Most koji se pomera i vijugava ulica
Samo oni koji se informišu o Edam-Volendamu pre dolaska u njega znaju za Kwakelbrug. Ovaj strmi i ručno pokretni most simbol je grada koji se ne može videti golim okom i nije u centru Edama. Ovaj skriveni biser naći ćeš na desetak minuta od glavnog trga, ukoliko pratiš glavni kanal ka istoku.
Kwakelbrug je jedino što je ostalo od istoimene crkve iz 14. veka, nakon čega je vek kasnije sagrađena Grote Kerk, monumentalno zdanje kraj mostića.
Osim Kwakelbruga, pažnju ti u Edamu, ako malo istražiš kutke van centra može privući i Voorhaen ulica, zapravo jedan njen deo blizu kanala koji je veoma vijugav i vrludav.
Arhitekte Edama ili su svojevremeno bile pripite ili su imale višak mašte kada su je gradile, pa su dozvolile sebi takav luksuz da je ovako naprave. S tim u vezi, možeš hodajući njom početi da propituješ sebe da li si dobro, jer ćeš imati osećaj kao da gubiš ravnotežu u Voorhavenu.
Sve u svemu, šta god da doživiš, probaš ili vidiš tokom poseta Gaudi i Edam-Volendamu jedno je sigurno – bez komada sira kupljenog na licu mesta ni ne pomišljaj da se vraćaš kući.