BUDIMPEŠTA
Jedan od najlepših glavnih gradova Evrope koji nam je ujedno i nadohvat ruke je svakako Budimpešta.
Na samo nekoliko sati automobilom ili autobusom od Srbije, nalazi se glavni grad Mađarske koji je 1873. godine nastao spajanjem tri manja mesta – Bude, Obude i Pešte. Danas Budimpešta ima oko dva miliona stanovnika i svakako je po svemu centar Mađarske i za Srbiju, jedinstvena spona sa Zapadnom ali i Severnom Evropom.
Budimpešta ima svašta za videti. Zapravo se ne zna šta prvo da kreneš da obilaziš. Možda je najbolja opcija krenuti od Trga heroja kraj kojeg je Gradski park sa Zoološkim vrtom i zimi sa prelepim klizalištem. Potom se kreći čuvenim Andraši bulevarom u kojem je Kuća Terora, ali i opera i ako imaš snage, posle dva kilometra laganog pešačenja i razgledanja prodavnica najpoznatijih brendova, naletećeš ili s desne strane bulevara na Panoramski točak ili Baziliku svetog Stevana, ili s leve strane na tri najlepša mosta u daljini, kao i Vaci ulicu.
Nakon što u centru probaš Žerbo kolač ili Esterhazi tortu (možda i odžak kolač koji imaš na svakom ćošku sa cenama od 2 do 4 evra) kreni preko jednog od mostova do Budima gde te čeka najlepši pogled sa Ribarskog bastiona ili Gelert brda. Naravno, za veče je najbolje krstarenje Dunavom i noćni pogled na Parlament, jedan od tri najveća na svetu.
Sve što sam ti nabrojao samo je delić atrakcija, zapravo one najvažnije u gradu. I Budimpešta kao i svaki drugi grad na planeti ima svoj mirisni, opojni, zavodljivi skriveni svet, nepoznat golim okom, a toliko magičan.
SKRIVENI SVET BUDIMPEŠTE
Szimpla Kert
Apsolutno najinteresantniji skriveni svet za turiste u čitavom gradu! Čak i za one koji nisu u elementu večernjeg provoda, nazdravljanja, horskih pevanja i druženja sa ljudima iz svih delova planete. Ako si za dodir sa autentičnom modernom kulturom i aktuelnim večernjim trendom Budimpešte i neposredni kontakt sa meštanima sličnim tebi, onda si na pravom mestu koje je stidljivo ali hrabro otvoreno još 2001.godine.
Szimpla kert bar je zapravo pravi mozaik petnaestak pojedinačnih andergraund pabova unutar stare zgrade u Jevrejskoj četvrti. Teško ga je naći golim okom, dok je na ulici još teže naći meštane koji su spremni da ti objasne u kojem je tačno zabačenom sokaku centra. Mozaik barova pozicioniran je prekoputa Kazinczy ulice.
Čim kročiš u Szimplu Kert jasno ti je da si na drugoj planeti. Mračni, a opet drečavi zidovi, neonke, stroboskopi, street art zidovi, ogledala, mnoštvo biljaka, zavodljive lavirint stepenice, autentični šankovi i različita muzika koja dopire iz svake prostorije ponaosob. Szimpla Kert je najbolje mesto za druženje i upoznavanje kako domaćeg tako i stanovništva ostatka sveta. Nakon što ushićeno obiđeš ceo prostor za dvadesetak minuta, teško ti je da odabereš u kojoj ćeš prostoriji tj. baru naručiti piće.
Preko dana je praznjikavo i 90 odsto gostiju su turisti koji fotkaju svaki ćošak barova, a posle 20 časova ruin bar počinje da se puni i kreće ozbiljno zezanje koje traje do 1 ujutro. U nekim prostorijama postoji i živa svirka, negde se igraju karte i domine, a u 3-4 bara se peva i igra. Piće nije skupo, štaviše cene su standardne, čak i merchandise, tj. suveniri koje domaćini zadovoljno prodaju oduševljenim posetiocima.
Što je najluđe u priči, Szimpla kert je tokom dana ponekad i prava pijaca na kojoj lokalci iz komšiluka nude turistima voće, povrće, domaća pića, pa čak i hleb, kao i sir.
Paloma ćošak
Ukoliko si u Rakoczi ulici, jednoj od najdužih i najprometnijih u centru Budimpešte i krećeš se u pravcu Elizabetinog mosta, negde na pola puta ukazaće ti se malena ulica Kossuth Lajos. Ukoliko skreneš u nju, kod brojeva 14-16 primetićeš interesantan haustor koji krije veličanstveni svet handmaid čuda i retro mode.
U haustoru se nalazi velelepni mali tržni centar Paloma sa petnaestak lokala za svačiju dušu. Ovde nećeš naći top brendove i izvikanu odeću i obuću, već drugi vid mode koji te neće ostaviti ravnodušnim. Arhitekta Janoš Vagner još 1894. godine podigao je zgradu ne samo za svoju porodicu, već kako bi se i kasnije u budućnosti u njoj okupljao arhitektonski krem grada.
Početkom devedesetih zgrada je postala Paloma tržni centar koji je brzo pao u peti plan pojavom gigantskih molova. Pre nekoliko godina, grupa entuzijasta renovirala je impresivno zdanje pretvorivši ga u skromni, umetničko-modni paviljon u kojem će svako naći nešto interesantno za kupovinu. I danas je ova zgrada neverovatan skriveni svet Budimpešte, za koji retko ko zna od turista.
Golišavo kupanje
Ako je Mađarska po nečemu poznata, onda su to svakako i termalni izvori odnosno spa lokacije. Za Sečenji kupalište znaju svi, ali Ruda je posebna priča. Autentično zdanje sa autoritativnim kupolama iznad glava mami te da ga upoznaš čim kročiš u Rudu.
Kupalište koje datira još od 16.veka podeljeno je po polovima jer se svi skidaju u njemu “do gole kože”. Dok ulaziš u bazene imaćeš osećaj da si u “Lepoti poroka”, ali sve se brzo zaboravlja čim se oseti toplota vode. U kupalištu postoje tri nivoa – običan bazen, onaj u potkrovlju i velnes centar.
Dečja železnica
Zamisli da dođeš na mesto gde su svi deca i gde ti mališani određuju šta ćeš da radiš i kako da se ponašaš. Budimpešta ima i to.
Dečju železnicu (Gyermekvasut) kontrolišu upravo deca, s tim što ona jedino ne upravljaju vozovima. To bi bilo previše, zar ne? Železnica za decu izgrađena je posle Drugog svetskog rata i na njoj je dozvoljeno prisustvo dečacima i devojčicama od 10 do 14 godina. Deca pohađaju četvoromesečnu obuku i ako je prođu, dobijaju prvi posao u životu.
Pruga je duga 11.2 kilometra i ima 7 stanica na Buda brdu. Do brda probaj da dođeš ako ne peške, onda nekim autobusom, nikako taksijem koje u tom reonu kontrolišu nelegalni vozači iz Budimpešte. Povratna ulaznica za dečji voz košta 3.50 evra.
Muzej likera
Tradicionalni mađarski liker Unikum napravljen je prvi put 1790.godine. Njegov tvorac, doktor Jozef Cvak, kraljevski fizičar dinastije Habsburg, nije ni mogao da pretpostavi da će liker tri veka kasnije biti poput nacionalnog blaga.
Do dana današnjeg niko nije otkrio tajnu recepta Cvak likera za čije sastojke samo nekoliko ljudi na svetu zna. Dolazak do muzeja nije jednostavan, pošto se nalazi van centra Budimpešte, ali ako pitaš lokalce kako do njega, a pritom znaju engleski jezik (koji ne znaju svi u Budimpešti) uputiće te na pravo mesto. U muzeju ćeš saznati svašta nešto novo o likerima i moći ćeš besplatno da probaš neki. Ulaznica je oko 5 evra.
SEGEDIN
Ukoliko je za bilo koje otkrivanje skrivenih svetova Evrope potrebno malo planiranja, budžeta i nekih sitnih kalkulacija, za Segedin je bar stvar prostija. Makar za ljude koji žive u Srbiji.
Jedan od najlepših i najpotcenjenijih gradova srednjeistočne Evrope nalazi se na petnaestak minuta od srpsko-mađarske granice, mada i onima koji bi iz drugih delova Balkana do njega ne treba mnogo vremena. Dakle, tek što se pozdraviš pogledima sa carinicima na granici, eto te na ušću reke Mureš u Tisu!
Do Segedina se može doći iz pravca Subotice i Kelebije, zatim preko Horgoša a može i putem Bačkih Vinograda.
Segedin je regionalni centar jugoistočne dela Mađarske, uređen grad savršeno popločanih trgova i građevina. Mogu slobodno konstatovati da Segedin ima više lepših instagramskih ćoškova, parkova i trgova nego bilo koji grad u ne malom okruženju.
O velelepnom Trgu Sečenji, mostu uzdaha, Srpskoj pravoslavnoj crkvi ili ulici Karaš neću pisati, jer su to glavna turistička mesta, ali ono što je skriveni svet Segedina…e to je već nešto drugo, što mu daje još veću draž.
SKRIVENI SVET SEGEDINA
Radionice za sve
Nedaleko od centra grada, u Alšovarošu, nalazi se Franjevački centar iz 15.veka sa lepom crkvom i još lepšim gotskim stropom u njoj. Ipak, ono što se nalazilo u dvorištu me je oduševilo – prava mala radionica u kojoj mogu da učestvuju svi a odnosi se na rad sa glinom, izlivanje sveća i filcovanje.
Druženje s konjima
Blizu Segedina se nalazi državna ergela Mezeheđeš koja je osnovana 1784.godine i u kojoj se nalazi više od 300 konja, uključujući prestižne rase nonijus, gidran i furiozo. U ergeli možeš da jašeš konje, ali i da se voziš kočijama.
Riblja čorba bez muzike
Ne radi se naravno ovde o Bori Đorđeviću i čuvenoj grupi, već nacionalnom specijalitetu Mađarske, koji bi trebalo da potražiš gde god da si u gradu. Svaki drugi restoran ima je na meniju, s tim što se ovde priprema na malo “jači” način (drugačija je mlevena paprika) u odnosu na one iz gornjih delova države. Čorbu sam na tri mesta probao i svuda je bila za desetku, tako da je to nekako neizostavan deo posete Segedinu.
Ko će na kupanje?
Posle razgovora sa nekim parovima sa malom decom u Srbiji stekao sam utisak da ni ne znaju da Segedin krije pravo malo porodično blago u vidu lude zabave za sve. Akvapolis Napfenyfurdo koji se nalazi u novom delu grada sadrži raj za decu, ali i odrasle, budući da ima najduže tobogane u zatvorenom od 272 i 223 metra.
Kupanjac od jutra do mraka nikom neće dosaditi, a odmor se može zaokružiti rezervacijom smeštaja u hotelu koji je hodnikom povezan sa akva parkom. Na 200 metara od akva parka, nalazi se sjajan park sa još boljom trim stazom, pa je i tu provod kako za decu, tako i za mame i tate zagarantovan.
Spomenik Elizabeti
Turisti uglavnom ne znaju za činjenicu da prilikom boravka u Segedinu mogu skoknuti do Stefanija parka koji ima nekoliko zanimljivih tačaka za obilazak.
Najvažniji spomenik nalazi se u srcu parka i on je posvećen mađarskoj kraljici Elizabeti. Delo urađeno u art nuvo stilu, prikazuje Sisi, kako su Mađari tepali Elizabeti, kako blagonaklono posmatra dešavanja ispred sebe.
Park začudo ne posećuje dovoljno veliki broj turista koliko on zaslužuje, budući da ima možda i najvažniji spomenik u gradu, pa mi je to bio na neki način indikator da je i on deo skrivenog sveta Segedina.