MALTA
Meštani, kojih je sve manje i manje, kažu da život turiste ili svetskog putnika nije kompletan ako jednom ne poseti ovaj raj između Sicilije i Tunisa.
Slažem se. Maltu jednom moraš štriklirati. Totalni je unikat! Masu stvari videćeš samo tamo i nigde više u Evropi. Počevši od fenomenalnih ulaznih vrata kuća, od kojih svaka imaju svoj smisao i istoriju, pa i – ime.
Maltežana je sve manje i manje, ali oni ne gunđaju. Više ih je sada u Italiji ili Grčkoj, a ovde su delove gradova prepustili strancima. Među kojima ima jako mnogo Srba. Što i ne čudi. Prvo, zato što su jako jeftine avionske karte iz Beograda i Niša za Valetu i drugo, važnije, jer na Malti ne moraju da pribavljaju mnogo papira za radnu vizu.
Srbi su se, kao i drugi narodi na čelu sa Britancima prilično dobro asimilirali na Malti, mada moram da priznam da u ovoj zemlji nisam naleteo na Bog zna kakvo gostoprimstvo meštana kao u drugim mediteranskim zemljama. Valjda zato što je mnogo doseljenika i radnika.
Malta ima 310 od 365 sunčanih dana. Poput Tenerifa ili Madeire je – večito proleće, pa leto. Plaža ima mnogo u svakom delu, ali nisu za decu. Mnogo je stena, loših prilaza i visokih talasa. Tamo gde ima peska, velika je gužva, pa nekako sama ideja o porodičnom letovanju već prvog dana malo posustaje. Što ne znači da je na Malti deci loše. Ne! Ali plaže i kupanje nisu za njih isti pojam kao u Grčkoj, na Kipru ili u Španiji.
Prvo što će te “udariti” u glavu po sletanju u Valetu je arhitektura na Malti. Valeta je veličanstvena, pa i ne čudi što ju je UNESCO zaštitio. Strme i kaldrmisane ulice, ukrašene terase raznim bojama i mediteranska buka iz restorana doprinose savršenom osećaju.
Ribarski grad Marsahlok mamac je za turiste jer spaja fantastične morske specijalitete na jelovniku sa rajskim ambijentom načičkanih šarolikih čamaca.
Tri drevna grada, da baš tako se zovu, su takođe za must see jer je jedan od njih Vitoriosa bio nekada i prestonica. Pored toga, moraš najmanje jedno veče provesti u polumondenskoj Sliemi odnosno diviti se Sent Džulijan zalivu. Na kraju, tu su i dva fenomenalna ostrva Gozo i Komino koji čine svetu trojku države.
Štaviše, na Kominu se nalazi Plava laguna, najpoznatija turistička atrakcija Malte. Kristalno čisto, tirkizno more i beli pesak, uz koktele od ananasa čine poludnevni boravak na Plavoj laguni nezaboravnim.
Obavezno jedan dan odvoji za Plavu Lagunu i oba ostrva uostalom, jer su prosto deo priče. Čisto da zatvoriš malteški krug.
VALETA
Valeta je ipak top preporuka broj 1. Grad koji moraš jednom u životu videti. Toliko je lep! Nastala je u 16. veku i ponosno se ističe katedralom Svetog Jovana, jednom od najlepših crkava sveta.
Unutrašnjost je kompletno oslikana baroknim freskama. Mermerni pod krije grobnice najmanje 400 vitezova krstaša iz reda Svetog Jovana. U crkvi se nalaze i dva Karavađova remek dela – Usekovanje Svetog Jovana Krstitelja i Zapisi Svetog Jeronima.
Valeta se lako obilazi za manje od pola dana, ali je šteta da je sabiješ. Gustiraj je. Uživaj. Ne žuri. Da ne zaboravim – Malta je idealna destinacija za hajking i preznojavanje na suncu jer ima čak 1.300 penjačkih lokacija, ali i jedno 5.000 litica. Tako da…pazi kako se krećeš po zemlji.
Kako je Malta država koja se uz malo truda može i prepešačiti koliko je mala, Valetu neću, kao u drugim državama rubrike “Skriveni svetovi” odvajati od nje. Dakle “skriveni svetovi” će ovde važiti za celu državu.
SKRIVENI SVET MALTE
Ako postoji neka država u Evropi koja vešto krije svoje svetove do kojih gotovo nikako ne možeš doći, onda je to Malta.
Najbolje je uplatiti džip-safari turu i istraživati. Ako ti to ne odgovara, iznajmi bicikl ili uđi u hop on-hop off autobus i za 25 evra ceo dan razgledaj državu. Pronaći ćeš svašta nešto neverovatno.
Viktorija
Glavni grad ostrva Gozo ušuškan je na visini i nemoguće je primetiti ga kad se iskrcaš iz broda. Nakon što uđeš u lokalni autobus, posle nekih 25 minuta ukazaće ti se velelepna crkva i obližnji trg na kojem sam probao najbolja pileća krilca na Malti.
Viktorija ima sve a pritom je gotovo pust gradić. Meštani mudro izbegavaju vrućinu i nećeš ih danju videti na ulicama. Ali ćete zato nutkati voćem koje je najbolje koje sam dosad u životu probao. U piljari kraj najboljeg restorana Ta’ Rikardu.
Grožđe, breskve i šljive kidaju! Čista desetka. Sir takođe. Na Gozou možeš i prisustvovati času pravljenja sira. Viktoriju možeš obići za sat vremena. Izgleda kao da je zaključana u istoriji, kao da čuva negde po tunelima vitezove Malteškog reda.
Ostaci hrama
Mnajdra and Ħaġar Qim su kompleksi starog hrama koji su okrenuti ka moru. Nije teško naći ih, pitaj samo jednog od milion britanskih tur operatera na ulici gde su.
Glavni hram sagrađen je između 3.600 i 3.200 godine pre nove ere! Izolovan krajolik je savršen “off the path” trenutak dana, kada skreneš s puta i tražiš nešto što nije na mapama. Malta je prepuna tih drevnih puteljaka i nikad ne znaš kada ćeš ugledati nešto prastaro ili što ima veze sa vitezovima.
Tihi grad
Valeta, Sliema, Plava laguna i Marsahlok pokupili su poslednjih godina svu slavu kod turista. Sa samo 300 stanovnika, drevni grad Mdina ostao je nekako sa strane. Pao je u zaborav. Toliko da ni turistički vodiči na licu mesta ne preporučuju ga ako nije deo neke velike ture.
A “Tihi grad”, kako mu je nadimak, pleni lepotom i mistikom kako kročiš u njega. Uništen je 1693. godine, pa je podignut zajedno sa katedralom svetog Pavla.
Unutar baroknog eksterijera palate Viljena krije se Prirodnjački muzej Malte, a tu je i neobični lavitint grobalja iz sedmog veka. Sve to samo je uvod u grad Rabat unutar Mdine. Dođi i vidi najlepši skriveni kutak Malte.
Tajni prolaz
Nema samo Pariz ovakve skrivene, podzemne katakombe. Tanki zidovi od kamena na crkvi svetog Grigorija u Zejtunu kriju tajni prolaz koji je napunjen ljudskim kostima.
Veruje se da su kosti stare najmanje 400 godina, a otkrivene su u šezdesetim godinama prošlog veka.
Tajni prolaz u kojem je svojevremeno bilo skriveno i blago vitezova Malteškog reda, otvoren je za turiste samo kada su državni praznici.
Ručak za hobotnicu
Na krajnjem obodu grada Budžibe na severozapadu Malte (u kojem žive najviše Srbi) nalazi se malteški Nacionalni akvarijum.
Radi se o jednom od boljih evropskih akvarijuma za koji ulaznice za starije od 18 godina koštaju 12.90 evra (10.90 na sajtu) i 9.90 evra (7.90 za decu do 12 godina). Akvarijum se prostire na 20.000 kvadratnih metara, a među 175 različitih vrsta kraj tebe će plivati raže, ajkule i hobotnice.
Poseban doživljaj je jedan trenutak dana kada te radnik pozove da gledaš kako hrani hobotnicu. Do tada sramežljivo biće u deliću sekunde se pretvara u predatora nakon što vidi ispred sebe hranu!